Sigurno ste nekad u svom životu iskusili mišićni spazam. I kad se to dogodi, Vi onda pomislite: „Mora da mi fali kalijum i magnezijum!“, pa onda prvo pojedete bananu, a zatim trk u apoteku po magnezijum koji Vam sigurno fali u telu već neko vreme, nevezano za spazam 🙂
Ako nikad niste osetili nevoljno grčenje mišića, evo objašnjenja:
Mišićni spazam ili grč je iznenadna nekontrolisana kontrakcija jednog ili grupe mišića. Prolaznog je karaktera – traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, i često ide do granice bola ili malo preko. Ponekad, kada grč prođe, osoba može još nekoliko sati ili dana da ima osećaj upale mišića. Grčevi, iako neprijatni, nisu opasni, mada se nekad mogu javiti u sklopu oboljenja (na primer, kod smanjenog lumena krvnih sudova na ekstremitetima). U tim slučajevima su učestali i zahtevaju posebnu pažnju lekara specijaliste.
Postoji mnogo teorija o razlozima nastanka grčeva i ona najzastupljenija je usled nedostatka minerala (magnezijuma, kalijuma i kalcijuma) i usled dehidriranosti tela. Ta teza je stara više od 100 godina, kada su zabeleženi prvi slučajevi grčeva kod radnika u rudama, u kojima je bilo izuzetno toplo, pa je dolazilo i do difuznog znojenja.
Tokom brojih studija od tada, dokazano je da nivoi elektrolita (mineralnih soli) kod sportista, kao kategorije koja se izlaže velikim fizičkim naporima i pod različitim atmosferskim uslovima, a koji imaju mišićni grč, ostaju nepromenjeni u odnosu na sportiste koji nemaju grč. Takođe, nivo hidratacije ostaje isti kod jednih i kod drugih, što ne ide u prilog gorenavedenoj teoriji nastanka mišićnih grčeva.
Pedesetih godina prošlog veka, rađena je studija koja je pokazala da su mišići u spazmu, nakon intenzivnih treninga, električno aktivni tokom elektromiografije i da se uspešno tretiraju pasivnim istezanjem. Brzo nakon toga, laboratorijska istraživanja su dokazala da ponavljajuća električna stimulacija motoričkih nerava (ili pojednostavljeno rečeno – kontrakcija mišića u laboratorijskim uslovima) dovodi do mišićnog grča. Dakle, prvi element za nastajanje grča je ponavljajuća mišićna kontrakcija, koja, ako predugo traje, prejaka je ili se mišić u potpunosti ne opusti, dovodi prvo do mišićnog zamora, a posledično i do spazma.
Ako želite, ovde možete pročitati detaljnije istraživanje na engleskom jeziku: „Uzrok mišićnih grčeva povezanih sa vežbanjem – izmenjena neuromuskularna kontrola, dehidracija ili nedostatak elektrolita?“
Svaki mišić bi trebalo da bude u stanju da se posle kontrakcije i obavljene željene motoričke aktivnosti, opusti potpuno kako ne bi došlo do nakupljanja tenzije, zamora i eventualno do grča. Međutim, to često nije tako zahvaljujući mišićnoj memoriji – radi se o urođenom mehanizmu za preživljavanje, koji pomaže da brzo delujemo u opasnim situacijama, štedeći nam vreme i dajući nam motoričku efikasnost. Uprošćeno je reč o sledećem: kada učeći ponavljamo neki pokret mnogo puta, nervni sistem ga postepeno automatizuje kako u nekom trenutku ne bismo morali više o njemu da razmišljamo dok ga izvodimo (setite se učenja vožnje bicikla, auta, ili bilo koje druge motoričke aktivnosti koja je ispočetka zahtevna i preteška i zahteva razmišljanje). Ali, mišićna memorija ima i svoju lošu stranu – ona ne pravi razliku da li učimo novu, korisnu aktivnost ili zauzimamo neadekvantu posturu u kancelariji, 7h dnevno svaki dan, koja će dugoročno rezultirati bolovima u leđima i vratu, jer jedini cilj mišićne memorije je efikasnost. Čestim ponavljanjem određenih aktivnosti ili zauzimanjem položaja, nakupljamo tenziju u onim mišićima koje najviše koristimo, pa su ti mišići konstantno u stanju sklonom grčevima – dovoljan je manji zamor ili jače kontrakcije da do spazma dođe.
Kako se grčevi najčešće dešavaju u nogama tj. listovima, idealan primer je nošenje visokih potpetica – usled velikog stresa i zamora kojima su mišici lista i stopala izloženi, dolazi do grčeva.
Kako tretirati mišiće u spazmu?
Najbolja stvar koju možete da uradite sledeći put kada Vam se dogodi grč je da nikako ne udarate po mišiću, snažno i preko svake mere ga masirate ili pokušavate da istegnete što više. Osim što neće delovati, rizikujete i da se povredite. Ono što možete i treba da učinite je da lagano i postepeno istegnete mišić, dajući mu dovoljno vremena (nikakva cimanja ili federiranja ne dolaze u obzir!) i da aktivirate mišiće sa suprotne strane ekstremiteta. Na primer, zamislite da Vas uhvati grč u palcu desne noge, vukući prst na gore (grč u ekstenzorima stopala). Ono što biste trebali da uradite je da pokušate lagano da kontrahujete mišiće stopala koji se nalaze sa suprotne strane (fleksore stopala), kao da želite da hodate na prstima. Taj mehanizam se u neurofiziologiji zove recipročna inhibicija – kada je aktivna jedna grupa mišića (u kineziologiji zvani agonisti), istovremeno ne može biti aktivna grupa sa suprotne strane ekstremiteta (antagonisti), već opuštena, kako bi pokret bio fluidan i kontrolisan.
Kad se radi o mišićima stopala, grčevi mogu biti učestali i kod nošenja neudobne, tvrde i preuske obuće koja opet dovodi do zamora.
Ukoliko nemate neko od oboljenja za koje je tipično i prisustvo grčeva, ali oni su ipak česti ili hronični i ne uviđate koji bi im mogao biti uzrok, uzimanje vitamina iz grupe B i magnezijuma, sa kojim smo gotovo svi u deficitu, bi moglo da olakša tegobe jer oba doprinose smanjenju tenzije u mišićima.
Kao i uvek, ostavljam novi citat – podsetnik:
„Seti se zdravlja dok ga ne izgubiš.“