Moje ime je Milijana Delević.
Rođena sam u Beogradu. Kroz osnovnu i srednju školu za fizioterapeutskog tehničara sam bila odlikaš, uzorno dete sa velikim, neskromnim planovima za budućnost. Hvala Bogu pa se skoro ništa od toga nije ostvarilo – ne zato što sam ja neuspešna ili nedorasla svojim ciljevima, već zato što mi ljudi najčešće nemamo pojma šta je dobro za nas, dok ne udarimo jednom glavom u zid. Ili više puta. A nekad nekome ni to nije dovoljno.
Na razočaranje familije, upisujem tadašnju Višu školu za fizioterapeuta, umesto Medicinskog fakulteta. Završavam u roku, istovremeno studirajući i radeći, što tada nije baš bilo uobičajeno, jer bi uvek nešto od obaveza bilo na čekanju.
Započela sam sa radom odmah po završetku studija: privatne i državne bolnice i ambulante, trener i fizioterapeut u teretanama i sportskim centrima, ne obavezno ovim redom. Kao mlad terapeut sam primetila da se na fizikalnu terapiju uvek vraćaju ljudi srednje životne dobi, radno aktivni sa hroničnim bolovima, što je ukazivalo da te terapije imaju malo ili nimalo smisla u tim stanjima i tada su mi se javile prve sumnje. Osim toga, negde oko svoje 25-te godine sam jedva uspevala da “izguram” dan, a da ne odspavam popodne. Povremeno sam imala bolove koji bi dolazili i odlazili i konstantno mi je odzvanjalo u glavi: “Ako se ja ovako osećam sa 25, šta će biti za 20-ak godina?! Ja moram nešto da učinim i pomognem sebi!”
U jednom trenutku, odlazim za Italiju. Započinjem novu seriju poslova kao fizioterapeut, u privatni, državnim strukturama i u sopstvenoj režiji… I bez obzira na sve solidne uslove koje sam imala u obe zemlje, uvek me je pratio osećaj da nešto nedostaje sistemu koji ti ne dozvoljava da pomogneš pacijentu, jer si limitiran ustaljenim protokolima, ograničenim vremenom i naredbama sa vrha. Sve to me je prilično frustriralo, a kako sam radoznala i otvorenog uma, život i rad u Italiji su mi otvorili vrata ka brojinim holističkim metodama koje sam krenula da istražujem, prvenstveno sa ciljem samopomoći, ali se neminovno sve to pretvorilo i u profesionalni razvoj: praktikovanje raznih body-mind disciplina poput joge i qi gong-a, reiki, aromaterapija, praktikovanje veština iz budizma, taoizma i mindfulness-a kroz rad sa mentorima, obuke za primenu metoda spiritualne tehnologije, edukacije o energetskoj ulozi materice i njene moći, obuka iz primenjene kineziologije i “Energy reset” tehnika, shiatsu škola japanskog majstora Kochi-a, Hamerova medicina, somatske prakse… Iako imaju različit pristup, shvatila sam da im je suština ista: veza između uma i tela je važna i neraskidiva, kao i održavanje dnevne mentalne higijene i rad sa telom, koji su presudni za vođenje kvalitetnog života.
Kroz rad sa ljudima i sa sobom sam uvidela koliko smo razdvojeni od sebe i svoje suštine, svojeg originalnog Ja i koliko smo uslovljeni raznim programima tokom odrastanja, pa vodimo živote koje mislimo da želimo ili da bi trebalo, udovoljavajući nekim socijalnim standardima postavljenim od strane društva koje ne ceni individualnost i slobodu izbora. Živeći takve okolnosti decenijama, posledično bežimo u bolesti i kod većine ljudi je to prirodni mehanizam kako bi najzad bili primećeni i prihvaćeni. Zbog tih uvida, ali i želje da pomognem drugima da žive bez bolova, da poprave svoju posturu, da prenesem svoja znanja jer ona nemaju smisla ako ih držim samo za sebe, i da im olakšam život, vodeći ih putem kojim ne ide većina – nastao je projekat “Ikigai”, što u prevodu znači cilj nečijeg postojanja.
Ako imaš pitanje, ili ne znaš da li mogu i kako da ti pomognem, popuni formular ispod, a ja ću ti odgovoriti u što kraćem roku. Možeš mi pisati i direktno na somatic.ikigai@gmail.com!