Ako ste ikada imali problem sa gastrointestinalnim traktom, bilo koje prirode, koji je pritom trajao izvesno vreme, onda ste sigurno isprobavali razne detokse, protokole ishrane, suplemente, dijete sa i bez laktoze, glutena, keto, vegan, itd. Moguće da Vam je nešto od toga pomoglo, tegobe se povukle, i odlično ako je tako (reći ću Vam “tajnu”- ishrana sama po sebi ne može da isceli, ako se ne promene i drugi elementi. A ako ste imali rezultate, to je iz razloga što ste ishranom potpomogli smanjenje zapaljenja i izašli iz perioda stresa koji je u to stanje doveo čitavo telo). Meni lično nije. Ili da budem preciznija: efekta bi uvek bilo, dok bih bila na određenom protokolu/dijeti. Čim bih ga završila, tegobe bi se vraćale. Bila sam uvek precizna što se uzimanja suplemenata tiče, planiranja i pripremanja hrane, i sve bi bilo idealno dok ne okusim malo mleka ili sira. Mislite da je laktoza? Da, i ja sam poverovala u to, i imalo bi smisla da ja i dan-danas imam problem sa istom. Ali ne, jer redovno jedem i pijem mlečne proizvode (oprez: nisam nutricionista, ne dajem savete, niti govorim koliko je sve to zdravo ili nije, već iznosim sopstvena iskustva) i nema nadutosti ili smene dijareje i konstipacije od kojih sam patila u jednom periodu svog života. Ključ je u regulaciji nervnog sistema, iako, za razliku od mnogih, ne smatram da je samo to dovoljno, ali u kombinaciji sa ostalim pristupima je najčešće ono što pravi razliku.
Zašto regulacija nervnog sistema?
Naš gastroinstestinalni trakt (GIT) i njegovo zdravlje ne zavise samo od onoga što je na tanjiru, već su i duboko povezani sa onim što mislimo, osećamo, iskušavamo, i time i sa količinom stresa sa kojim se nosimo svakodnevno. Iz creva ka mozgu polazi čitava mreža neurona koja prenosi informacije o hrani koju jedemo, ali i o sredini u kojoj se nalazimo (ljudi, situacije). Sigurno Vam se dogodilo da, posle susreta sa nekim ili razgovora, osećate zgrčenost ili težinu u stomaku – želucu. To je zato što se stomak ponaša kao drugi mozak, a tako ga često i zovu, iako bih ja rekla da je ipak prvi, jer je onaj iskonski, telesni, pravi, koji prenosi informacije onakvima kakve one zaista jesu, za razliku od glave koja voli da opravdava, ulepšava ili pogoršava stvarnost. I tu činjenicu, da je stomak ipak prvi mozak, može da Vam potvrdi bilo ko ko se zaista povezao sa sopstvenim telom i signalima koje ono šalje.
Dakle, hroničan stres, o kojem često pišem, ili veliki akutni stres, izbacuju naš nervni sistem iz ravnoteže (a često on nikad i nije bio u ravnoteži) i dolazi do prekida ili loše komunikacije između creva i mozga. Znakovi disregulacije nervnog sistema:
- povećanje kiselosti (kiseline) u želucu,
- smanjenje proizvodnje enzima za varenje,
- smanjenje apsorpcije nutritivnih elemenata (tada ni uzimanje nekih lekova ili suplemenata neće imati velike efekte),
- poremećen rad creva (dijareja ili konstipacija ili oba),
- poremećaj crevne flore,
- poremećaj imunog odgovora (osoba je često prehlađena tokom godine),
- poremećaj apetita (bilo da je u pitanju prejedanje ili nemanje apetita),
- povećanje permeabilnosti creva (korozija creva ili tkz. “leaky gut”),
- pojava nekih od stanja (ne bolesti!) poput IBS.
Najčešći simptomi koje osoba primećuje su pojava kiseline, nadutost, bolovi i poremećaji pražnjenja. Ljudi koji imaju osetljiviji nervni sistem, a ima nas nekih 15% u svetu, brže će odreagovati pojavom tegoba, ali uz prave tehnike i pristup se mogu i brže isceliti.
Regulacija nervnog sistema nije jedna tehnika koju ćete koristiti zauvek, već se radi o povezivanju sa sopstvenim telom, zadovoljavanju njegovih potreba i stvaranju nekakvih dnevnih rutina (što je vrlo individualna stvar) koje nam pružaju osećaj zadovoljstva, mira, opuštenosti i blagostanja, čime vremenom dovode nervni sistem ponovo u ravnotežu.
Ako imate neke od ovih tegoba, naravno da je odlazak lekaru neophodan, ali evo i nekoliko praktičnih saveta za koje znam da rade, jer sam ih ja koristila:
- Ako prolazite period stresa, uzimajte probiotike. Zapravo, možete ih uzimati duži niz meseci bez pauze. Ne izazivaju zavisnost, niti će stvoriti efekat “lenjih creva”. Većina misli da se uzimaju samo u slučajevima dijareja.
- Jedite fermentisanu hranu i turšiju.
- Izbegavajte hranu iz kesica, slatkiše, jako začinjenu hranu i kombinacije poput mesa i sira, jer se dugo vare i opterećuju GIT.
- Vodite dnevnik i zapisujte koja hrana Vam ne prija, a koju sa lakoćom varite.
- Smanjite ili izabacite kafu u potpunosti.
- Nađite vremena za sebe u toku dana.
- Nemojte koristiti telefon odmah po ustajanju, niti pre samog odlaska u krevet.
- Idite redovno na masaže, SPA ili takve rituale sprovodite kod kuće.
“Čovek bi trebao jesti da bi živeo, a ne živeti da jede.”
Molijer