Svako ko ima posla sa nekom hroničnom tegobom, kandidat je za rad na regulaciji nervnog sistema. I to je apsolutno pravilo kojeg se držim u svom radu. Pod hroničnim tegobama ne podrazumevam samo mišićno-skeletni sistem (bolove u leđima, vratu, kolenu…), već i druge organe i sistema organa (alergije, autoimune bolesti, preosetljivost na neke namirnice, Kronova bolest, IBS…). Isto tako, ako želimo da imamo kapaciteta za izazove koje život stavlja pred nas, čak iako smo savršeno zdravi, rad na nervnom sistemu je obavezan!
Međutim, na mreži je previše informacija, koučeva, tehnika i metoda koje umeju biti vrlo kontradiktorne međusobno. Zato želim da ukažem na nekoliko stvari:
1. regulacija nervnog sistema zahteva vreme, jer zdravstveni problem koji imamo nije nastao preko noći, pa isto tako neće ni nestati odjednom.
Nekada su u pitanju meseci svakodnevnog rada, pre nego vidimo minimalne razlike, a nekad i godinu ili više dana i to je vrlo individualna stvar. Većina ljudi tu poklekne, jer ono što pravi krucijalnu razliku u oporavku je upravo disciplina i kontinuitet kroz vreme. Zašto? Samo um koji pred sobom ima dobar fokus, jaku motivaciju i dugoročan cilj može da istraje u nameri. Nažalost, malo je takvih jer živimo u društvu gde ljudi očekuju rezultate SAD I ODMAH, i ako ih ne vide, lako odustanu.
2. ne postoji tehnika, niti kouč koji će svima odgovarati. Morate isprobavati i verovati svom unutrašnjem osećaju.
Ovo je činjenica koja može da se primeni u svakoj oblasti, u suštini. Držite se podalje od onih koji obećavaju drastične rezultate za kratko vreme. Vrlo verovatno samo pokušavaju da dobro prodaju svoj proizvod. Nemojte biti isključivi i držati se jednog pristupa, ako nemate rezultata, i budite otvorenog uma, da možda baš ono što niste uzeli u obzir, može da pomogne, koliko god glupo zvučalo ili izgledalo (govorim i iz ličnog iskustva :D)
3. neke od tehnika za regulaciju su svima dostupne. Čak i bez mentora i skupih programa.
Ako postoji problem, uvek je bolje raditi uz podršku mentora, jer kad naiđe trenutak slabosti koji je neminovan, mentor je tu da nas osnaži, ukaže na put koji smo prešli i na ono šta treba popraviti. Metode i tehnike koje ću navesti su jednostavne i većina nas ih uzima zdravo za gotovo, jer nam nedostaje svesnosti i prisutnosti u datom trenutku:
– dubok i kvalitetan san u trajanju od 7-9h uz poštovanje biološkog sata, tj. cirkadijalnog ritma;
– duboko disanje – uglavnom dišemo nepravilno, plitno, nedovoljno… Zato se treba posvetiti, ciljano i svakodnevno, nekoj od tehnika disanja. Za početak probajte jednostavno dijafragmalno disanje (ne preporučujem zahtevnije tehnike u početku, jer disanje je ozbiljna energetska praksa koja može izvući na površinu razne neprerađene emocije i traume. Ako ne znate kako sa njima da izađete na kraj, samo ćete se bespotrebno stresirati, sebe i svoje telo).
– lagano kretanje ili aktivnosti poput joge, qigonoga, tai chi… koje povećavaju svesnost u telu, popravljaju ravnotežu i prazne um;
– uzemljavanje – hodanje bosih nogu po prirodnim površinama (trava, pesak, voda);
– meditacija i vežbanje mindfulnessa, tj. prisutnosti sada i ovde, bilo kao posebna aktivnost ili u okviru svakodnevnih radnji poput jedenja, na primer;
– hladno tuširanje i/ili umivanje – blagotvorno deluje na nervni sistem i umiruje ga;
– potapanje stopala u vodu sa Epsom soli: zbog velike koncentracije magnezijuma, ova kupka deluje umirujuće na nervni sistem;
– izlazak na sunce i boravak u prirodi ili šumi;
– uzimanje suplementacije poput magnezijuma, vitamina iz grupe B, GABA amino – kiselina, omega 3…
– konzumacija adaptogenih biljaka koje povećavaju otpornost na stres: ashwagandha, rhodiola, ginseng…
– konzumacija čajeva koji smanjuju ankioznost i pojačavaju izlučivanje dopamina i serotonina: kamilica, matcha, zeleni čaj…
– regulacija nivoa šećera u krvi i primena fasting-a (posta gladovanjem);
– vežbe za stimulaciju vagus nerva (više o tome uz praktičan prikaz ćete naći u mom besplatnom treningu – prvi dan), kao i pokreti nežnog ljuljanja, blagog pritiska, vibracija;
– smanjena izloženost veštačkom svetlu (ekrana kompjutera ili telefona), posebno uveče, 2-3 sata pred spavanje;
– pisanje dnevnika;
– postavljanje granica u odnosima sa drugima – možda i najizazovniji i najteži zadatak, od ponuđenih. Suštinski nas uči da ljubav i poštovanje prema sebi (čitaj: zdrav ego!) nije nešto loše, niti neobavezno, već mora postojati u svim životnim okolnostima kako bismo živeli spokojno sa sobom. Problem nastaje kada, radi mira u odnosima sa drugima, mi pravimo kompromise na svoju štetu.
Pogrešno je primeniti jednu od ovih tehnika i očekivati rezultate, ili često ih menjati. Važno je stvoriti svakodnevnu rutinu koje bismo se pridržavali izvesno vreme, jer nervni sistem ne voli učestale promene. Kad počnete da primećujete da se posle nekog vremena osećate smirenije, stabilnije, prisutnije – znaćete da ste na pravom putu ka vraćanju sebi.
“Kada shvatiš da ništa ne nedostaje, ceo svet pripada tebi.”
Lao Cu