Bez obzira na dostupnost brojnim informacijama, mnogi ljudi se i dan-danas ježe kad im neko spomene meditaciju jer je vezuju za nekakvu sektu, budizam ili čak osećaju da će izdati sopstvenu religiju ako se upuste u praktikovanje meditacije. Iako može da ima veze sa istočnjačkim religijama i kulturama, meditacija u svojoj suštini nije rezervisana samo za pojedince. O vrstama i načinima meditacije pisaću više u nekom od narednih tekstova jer je mnogo činjenica koje treba uzeti u obzir, a sada Vam navodim sve (skoro sve) razloge zbog kojih je treba uvrstiti u dnevnu rutinu. Ako kao i ja volite alternativu, ali i naučne dokaze i istraživanja, ovaj članak je onda za Vas.
Efekti meditacije:
- Smanjuje nivo stresa
Studija iz 2007. godine je istraživala efekte osmonedeljnog programa meditacije, kod pacijenata sa rakom dojke i prostate u ranoj fazi. Nakon 6 i 12 meseci redovnog praćenja, rezultati su pokazali značajna poboljšanja ukupnih simptoma stresa, kao i smanjenje nivoa kortizola, hormona stresa.
Druga studija iz 2018. godine je otkrila da su nakon svakodnevnog korišćenja meditacije tokom 21 dana, pacijenti sa glaukomom imali značajno smanjene nivoe biomarkera stresa, uključujući kortizol, intraokularni pritisak, interleukin 6, reaktivne vrste kiseonika i tumor – faktore. Takođe su imali povišene endorfine, ukupni antioksidativni kapacitet i poboljšani kvalitet života.
- Poboljšava kvalitet i kvantitet sna
Jedan od razloga što meditacija olakšava uspavljivanje je taj što povećava alfa i theta moždane talase. Ako patite od insomnije, umesto da pokušavate da isključite svoj mozak iz aktivnih beta talasa budnosti i prebacite se direktno u delta talase sna, meditacija Vas prebacuje sa beta, na alfa, zatim na theta talase, čineći prelazak prirodnijim.
Drugi razlog zašto meditacija poboljšava san je taj što značajno povećava nivoe melatonina u krvi, u periodu neposredno nakon meditacije. Otkriveno je da su dnevni nivoi melatonina četiri puta veći kod Vipassana meditatora° nego kod onih koji ne meditiraju.
°Vipassana – na antičkom indijskom jeziku znači „videti stvari onakvima kakve one zaista jesu“; vipassana meditacija je jedna od najstarijih tehnika koja ima za cilj potpuno iskorenjivanje mentalnih nečistoća, što rezultira bezuslovnom srećom i ispunjenjem.
- Smanjuje bolnu osetljivost
Kada je fizičko telo povređeno, receptori za bol (nociceptori) šalju poruku u kičmenu moždinu, a odatle dalje u mozak. Percepcija osećaja bola uključuje i aktivaciju delova mozga koji obrađuju emocije. Drevni budistički tekst kaže da su praktičari meditacije u stanju da iskuse senzorni aspekt bola bez neprijatne emocionalne reakcije koja ga obično prati. Meditacija može stimulisati oslobađanje endogenih opioida i time prirodno ublažava bol, kao i da menja način na koji emocionalni delovi mozga reaguju na bol.
- Smanjuje zapaljenje u telu
Analiza iz 2017. godine otkrila je da mind-body prakse smanjuju aktivnost gena povezanih sa upalom, tako da uz njihovu pomoć možemo smanjiti rizik od inflamatornih bolesti.
- Smanjuje krvni pritisak i rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti
Meditacija u kombinaciji sa tehnikama disanja snižava krvni pritisak u proseku za 18 mmHg, što je jednako dvostrukom smanjenju rizika od smrti od kardiovaskularnih bolesti. Američko udruženje za srce ( American Heart Association) je 2017. godine dalo preporuku da se meditacija može koristiti u kliničkoj praksi kod kardiovaskularnih bolesti.
- Smanjuje rizik od kancera
Meditacija smanjuje rizik od raka tako što jača imunološki sistem i smanjuje upale. Studija iz 2017. godine, koja je uključivala pacijentkinje sa rakom dojke, otkrila je da je osmonedeljni program smanjenja stresa zasnovan na praktikovanju svesnosti (mindfulness), značajno povećao aktivnost NK ćelija (prirodnih ćelija ubica) i poboljšao broj limfocita.
Takođe, ako znamo da je preveliki stres jedan od uslova za dobijanje nekih od autoimunih bolesti, uključujući rak, onda smanjenje stresa je još jedan način na koji meditacija pomaže.
Takođe, meditacija smanjuje rizik od raka jer utiče na povećanje proizvodnje melatonina. Melatonin je antioksidant koji uništava slobodne radikale i igra važnu ulogu u urođenom imunološkom sistemu, našoj prvoj liniji odbrane. Melatonin može inhibirati rast kanceroznih tumora i pomoći u prevenciji raka dojke, raka prostate, raka želuca i kolorektalnog karcinoma. Osim toga, štiti zdrave ćelije od toksičnosti izazvane zračenjem i hemoterapijom, pa bi ga trebalo koristiti kao pomoćno sredstvo u terapiji lečenja od raka. Kad smo kod toga, da li poznajete nekoga ko je na lečenju, a kome preporučuju da koristi melatonin?
- Menja strukturu mozga i poboljšava kognitivne funkcije mozga
Dugotrajna i konstantna praksa meditacije dovodi do povećanja debljine u mnogim oblastima kore mozga – što znači: više sive materije, više moždane moći i snage, bolju emocionalnu regulaciju i poboljšanu kogniciju.
Meditacija poboljšava pažnju, vizuelno-prostornu obradu informacija, radnu memoriju i izvršavanje zadataka. Čak i kratke prakse meditacije daju dobre rezultate. Studija koja je testirala efekte transcendentalne meditacije (TM) na 73 odrasle osobe prosečne starosti od 80 godina, koje su imale normalno do loše kognitivno funkcionisanje, otkrila je da su oni koji su praktikovali TM tri puta nedeljno tokom 12 nedelja značajno poboljšali svoje rezultate na verbalnim kontrolnim testovima i kontrolnim testovima iz učenja.
- Smanjuje zavisnička ponašanja i želju za hranom i gojaznost
Jedna studija je pokazala da je samo dve nedelje treninga meditacije dovelo do 60% smanjenja pušenja među redovnim pušačima. Otkriveno je da je meditacija povećala aktivnost u prednjem cingularnom i prefrontalnom korteksu, područjima mozga koja se odnose na samokontrolu.
Pregledom 14 studija dokazano je i da meditacija – mindfulness smanjuje prejedanje na nervnoj bazi, a studija sprovedena na 14.400 muškaraca i 49.228 žena otkrila je da je manja verovatnoća da će oni koji su postigli veći rezultat na skali svesnosti (mindfulnessa) biti gojazni.
- Poboljšava plodnost
Studija iz 2016. na ženama koje su bile podvrgnute vantelesnoj oplodnji, potvrđuje da meditacija značajno povećava stopu začeća. Pretpostavlja se da je razlog smanjenje stresa i regulacija nivoa hormona. Kod muškaraca takođe – meditacija i joga povećavaju pokretljivost i broj spermatozoida. Bebe, čije su majke meditirale dok su bile trudne, imale su bolje zdravlje pri rođenju i bolje psiho-motoričko ponašanje sa 5 meseci starosti.
- Povećava dugovečnost
Jedan važan način na koji meditacija produžava naše živote je smanjenje stresa – stres povećava rizik od svih hroničnih bolesti, uključujući bolesti srca i rak.
Drugi način na koji nam meditacija produžava životni vek je povećanje telomeraze – enzima koji štiti hromozome i koji je povezan sa brzinom procesa starenja. Kako hromozomi stare, smanjuje se i dužina telomera. Kada telomeri na kraju nestanu, ćelije prestaju da se umnožavaju. Više telomeraze jednako je duži životni vek. U jednoj studiji, utvrđeno je da učesnici tromesečne meditacije imaju 30% više telomeraze od kontrolne grupe.
Konačno, meditacija povećava faktor REST° (Repressor Element Silencing Transcription Factor), koji reguliše podražljivost nerava – studija na 81. starijoj odrasloj osobi sa faktorima rizika za razvoj Alchajmerove bolesti, otkrila je da je upotreba meditacije sa ciljem smanjenja stresa izazvala povećanje REST-a i smanjenje psihijatrijskih simptoma.
°REST je protein koji je kod ljudi kodiran genom REST. Mnogi genetski poremećaji su povezani sa promenama u obrascu ekspresije REST, uključujući karcinome debelog creva, Hantingtonovu bolest, neuroblastome, epileptičke napade, ishemije… (izvor: Wikipedia)
Koliko god pričali i znali o meditaciji, nećemo mnogo promeniti ako je ne primenimo. Za nju, kao i za neke druge body-mind tehnike, potrebna je doslednost i disciplina, kako bi se ostvarili najbolji mogući rezultati. Ono što je odlično u celoj priči je što ne moramo biti u meditativnom stanju satima, već je dovoljno za početak 5-10 minuta dnevno da bi se uočile promene. Sećam se perioda, pre 15-ak godina, kada sam odlučila da neko vreme meditiram. Spontano sam i slučajno meditaciju kombinovala sa jogom. Nisam ništa očekivala, a dobila sam mnogo – iako sam u tom periodu bila poprilično buntovna, reaktivna i “lako zapaljiva”, ova moja dnevna rutina je učinila da se osećam potpuno samozadovoljno i opušteno. Logično, efekti su prestali onda kada sam prestala da “treniram” mindfulness. Sada, iz ovog aspekta i sa ovoliko iskustva rada na sebi i sa drugima, smatram da je neophodno pronaći tehniku (koja ne mora obavezno biti meditacija) koja će nam pomoći u održavanju mentalne higijene. Ona je podjednako važna kao i telesna higijena. Nemanje vremena ili bilo koji drugi izgovor, nije opravdanje dostojno one osobe koja ima dobro postavljene granice, kojoj je prioritet zdravlje i koja ima kvalitetno samopoštovanje.
“Meditacija nije zaustavljanje misli, već prepoznavanje da smo više od svojih misli i osećanja.”
Arianna Huffington