Možda Vam je poznata Feldenkrais metoda? Radi se telesnoj disciplini koja koristi savršenu mešavinu neuroplastičnosti, inženjeringa, borilačkih veština i ljudskog neuromotoričkog razvoja. Ova metoda koristi jednostavne motoričke pokrete i našu pažnju tj. svesnost da preumreži neurone u mozgu. Dr. Feldenkrais je znao da, ako odvojimo vreme da usporimo i primetimo šta se događa u telu, imamo priliku da reprogramiramo kako razmišljamo, osećamo se i kako se krećemo kroz svet. Menjamo, dakle, svoju percepciju. Sa razvojem ovih veština i promenom percepcije se javlja i naša nova sposobnost, koja se može nazvati i šestim čulom, a to je slika o sebi. Na temelju Feldenkrais metode je nastala današnja klinička somatika.
Rad sa našim telima, uz razvoj svesnosti, prelep je način da razumemo kako su čak i manje promene međusobno povezane sa našim emocijama i mislima, i mogu napraviti veliku razliku u tome kako sebe doživljavamo. Našem telu je potrebno i kretanje i mir, i odmor i usporavanje, ali i briga o sebi i zadovoljstvo.
Mnogo puta kada osećamo fizičku bol ili nelagodu, tražimo momentalno rešenje. I dok pokušavamo da rešimo „problem“, postajemo opsednuti onim što nije u redu, čitav naš fokus se usmerava na to, ne videći na taj način širu sliku. Tako, u potrazi za zdravljem, isprobavamo lokalna rešenja (od masiranja područja do injekcija). Neki od ovih metoda rade, a neki (i uglavnom) ne. Nakon što se neko vreme osećamo dobro, bol se vraća, a mi ne znamo šta da radimo ili kako da to stanje sami poboljšamo. U tom trenutku frustracije i besa, zaboravljamo da ono što čini telo – leči telo („what makes the body heals the body”- dr Feldenkrais), i da imamo moć da izlečimo sebe. Potrebno je usporavanje, sagledavanje sebe kao celine, strpljenje i posvećenost da primetimo šta radimo i na koji način to radimo.
„Ispraviti je netačno“, rekao je dr Feldenkrais. Koliko puta se dogodilo da su Vam roditelji kao deci govorili da ispravite leđa? I ako se prisetite, koliko ste uspevali da održite tu posturu? Vrlo kratko. Osim toga, takva korekcija bi bila praćena osećajima poput krivice, srama, nedovoljnosti, nesposobnosti… Zato razmislite na trenutak – šta ako postoji drugačiji pristup, osim onoga gde dominira polarizacija (ispravno – neispravno)? Tako biste, umesto da tražite „pravi način“ da nešto uradite i po svaku cenu izbegavate „pogrešan način“, mogli da razvijete gorespomenuto šesto čulo, osećaj sebe u pokretu, sveopštu svesnost i prisutnost, koji onda daje znake i indikacije kako da naučite da se krećete na efikasniji način, smanjite bolove i time na kraju, izlečite. Slično kao posmatranje sebe ili samosvedočenje – ali bez osuđivanja i očekivanja. Tako na saosećajan način počinjete da posmatrate i razumete svoje navike i obrasce, kako u pokretu, tako i u miru.
Ako se radi o hroničnim mišićnoskeletnim bolovima u telu, postoji pet tajnih načina da koristite lek Feldenkrais tokom dana:
- Osvešćivanje – šta radim?
Obratite pažnju na svoje telo i pokrete tokom dana, primećujući bilo kakvu nelagodnost ili napetost. Posmatrajte kako se krećete, sedite, stojite ili obavljate određene zadatke i identifikujte navike koje mogu doprineti nelagodnosti. Zapišite i pratite stanje narednih 7 dana, konstantno dopunjujući listu.
- Prihvatanje bez korekcije
Kada postanete svesni obrasca ponašanja ili fizičke nelagodnosti i oduprete se želji da ga odmah ispravite, već prihvatite i priznate obrazac bez osuđivanja ili kritike, tada razvijate bolje razumevanje svojih navika i negujete samosaosećanje, što je ključno za lični rast, promenu i isceljenje. Fizičko isceljenje se ne može dogoditi dokle god postoji unutrašnji konflikt.
- Podržavanje dela tela koji boli ili se „ne ponaša“ kako treba
Kada podržavate, svom mozgu dajete vrlo jasnu poruku: odmori. Ovo može uključivati pružanje fizičke podrške, kao što je korišćenje jastuka ili prilagođavanje držanja, ili pružanje emocionalne podrške sebi priznavanjem nelagodnosti i potvrđivanjem svog iskustva (umesto ignorisanja ili zatrpavanja lekovima).
- Promena uvođenjem novog pokreta
Jednom kada se telo opusti (nakon što se oseća podržano i neosuđeno), mnogo je lakše uvesti novu opciju poput prilagođavanja držanja, modifikovanja načina na koji se obavljaju određeni zadaci ili uključivanje novih pokreta koji ciljaju na pogođeno područje.
- Priznavanje i prihvatanje razlike
Nakon što se uvede novi pokret, bitno je odvojiti trenutak kako bi se uočila razlika – kako se novi obrazac pokreta oseća u poređenju sa originalnim i da li ublažava nelagodnost ili napetost? Ovaj korak omogućava procenu efikasnosti novog obrasca i pruža vredne povratne informacije zarad rasta i promene.
Zbog svih ovih razloga, mi koji radimo sa telom znamo da ne postoji idealna postura niti ona koja svima odgovara, jer naša tela nose teret emocija i misli koje na svoj način utiču na mišićnu tenziju i stvaraju određene posturalne obrasce.
“Izvor naše sreće je u subjektivnim osobinama: plemenitom karakteru, preduzetnom duhu, srećnom temperamentu, vedrom umu i zdravom telu.”
Artur Šopenhauer