Verovatno ste mnogo puta čuli ovu reč, a još verovatnije je da ne znate njeno pravo značenje. Nema veze, nisam ni ja do pre nekoliko godina 😁 dok nisam počela da tražim jedinstven termin kojim bih opisala osećaj do kojeg sam došla radom na sebi.
Ikigai je reč japanskog porekla, gde IKI znači život, postojanje, dok GAI podrazumeva cilj, motiv. Doslovno bi značilo cilj nečijeg postojanja, razlog zbog kojeg ustajemo ujutru iz kreveta i motivisani i zadovoljni krećemo u novi dan. To je koncept ili filozofija življenja gde osoba ujedinjuje ono sto voli da radi, ono u čemu je dobra, ono za šta bi je drugi platili i ono što je potrebno svetu. Jedino na taj način se može postići ravnoteža između različitih životnih oblasti i omogućiti individui srećan i ispunjen život.
U praktičnom smislu, ko živi ikigai:
– ima dovoljno vremena za razmišljanje o svojim idejama, vizijama, prioritetima,
– ima vremena za svoju porodicu i prijatelje,
– vodi brigu o svom telu u smislu redovne fizičke aktivnosti, pravilne ishrane, dovoljno sna,
– zahvalan je svakog dana za blagoslove koji ga okružuju (što ne znači da nema velike ciljeve) i
– ume da odredi prioritete, umesto da multitaskuje više stvari odjednom (što dugoročno iscrpljuje i duh i telo, a vrlo je popularno u savremenom društvu i čini da se osećate posebno uspešnima). Što je najvažnije – takvoj osobi dan nije kratak! 😃
Svi posedujemo ikigai, ali ga ne pronađu svi tokom života. Neki ga nisu ni svesni, iako bi možda voleli da ga pronađu, neki su nezainteresovani pa sebe i svoje postojanje uzimaju “zdravo za gotovo” te nemaju vremena da se bave sobom i zovom svoje duše. Potraga za pravim životnim smislom često zahteva duboku introspekciju, rušenje paradigmi, predan rad na sebi i krupne životne odluke. Obzirom da živimo u društvu u kojem individualnost i originalnost nisu cenjeni (a ako ste takvi, znate da Vas najradije etiketiraju kao “ludaka”, “na svoju ruku” i slično), onda ne čudi što se mnoge osobe nikad ne usude da “kopaju” po sebi jer je to neretko bolan proces koji ponekad podrazumeva i donošenje izbora po principu “sam protiv svih”.
Možda ste zadovoljni poslom koji oduzima npr. 12h dnevno i na koji odlazite radi plate i radi penzije (u kojoj ćete možda uživati kroz 20-30 godina) i govorite sebi: “Odmoriću se/putovaću kad odem u penziju/na godišnji odmor”, “Nemam drugog izbora!”, “Nemam vremena”, ali jedna stvar je sigurna- život je sada i ovde! Niko ne daje garancije da ćemo zaista stići da okusimo tu državnu penziju. Život jeste divan, ali je i nepredvidljiv. Imajte to na umu svaki put kada se vratite sa posla umorni i bolni i kad pomislite da je to Vaše stanje normalno jer- NIJE. Ako VI ne učinite nešto za sebe, nemojte to očekivati od drugih. Naravno da ne treba sutra da date otkaz, ali počnite, ako već niste, da razmišljate o tome šta biste želeli da promenite u svom životu, makar na dnevnom nivou, i onda to i uradite.
U prilog svemu rečenom, ostavljam citat koji obožavam:
“Odaberi posao koji voliš i nećeš morati raditi nijedan dan u životu.” Konfučije