Najduži i najdeblji nerv u ljudskom telu je išijadični nerv, koji je još poznat i pod nazivom bedreni živac ili veliki sedalni živac (lat. Nervus ischiadicus). Odgovoran je za motornu kontrolu većeg dela mišića noge i stopala, kao i za senzibilitet tih zona. Nastaje spajanjem korenova lumbalnih nerava (na nivou L4-L5) sa korenovima sakralnih (krsnih) nerava (S1-S3).
Termin “išijas” se koristi da opiše bol koji potiče iz donjeg dela leđa ili kuka, a zatim se širi niz nogu. Najčešći uzrok išijalgije je hernija diska (jednog ili više njih) koja pritiska koren nerva. Međutim, postoje mnoga stanja koja mogu oponašati simptome išijasa, u smislu da izazivaju bol u donjem delu leđa, kukovima, gluteusima i jednoj ili obema nogama. Takva stanja su na primer: degenerativna bolest diska ili diskartroza, spinalna stenoza, spondilolisteza, trudnoća (pritisak ploda na nervne strukture), tumori ili infekcije. Išijadični nerv prolazi i kroz glutealni mišić koji se zove piriformis, pa nekada, kod nekih ljudi, hronični spazam piriformisa može izvršiti kompresiju na nerv, uzrokujući tkz. sindrom piriformisa. Simptomi išijasa i sindroma piriformisa su uglavnom isti – razlika se pravi na osnovu toga na kom nivou dolazi do pritiska na nerv.
Klasični simptomi išijalgije su:
- Bol koji se širi iz donjeg dela leđa u kuk i niz nogu,
- Bol koji se pogoršava posle dužeg sedenja,
- Osećaj pečenja, žarenja ili trnjenje u nozi i/ili stopalu,
- Mišićna slabost u nozi i stopalu, pa samim tim poteškoće u pomeranju noge i kretanju.
Doživljaj bola je vrlo subjektivan, pa ga različiti ljudi različito opisuju. Osim toga, može biti konstantan ili povremen, može se pogoršavati posle dužeg sedenja ili stajanja i može se javiti naglo, nakon iznenadnog, neočekivanog pokreta. Važno je podvući da nije svaki bol u leđima išijalgija, niti je svaki bol uzrokovan pritiskom na nerve.
Išijas skoro uvek počinje kao funkcionalni dizbalans, što znači: kako koristimo svoje telo dok sedimo, stojimo, krećemo se svaki dan, godinama unazad. Sa tim u vezi se javljaju određeni obrasci mišićne napetosti, kao posledica mišićne memorije.
Pokreti tela započinju kretanjem karlice, i tada su aktivni leđni i trbušni mišići koji se ponašaju poput prirodnog korseta, obezbeđujući kontrolu i stabilnost dok se krećemo, zauzimamo određene položaje i dok prelazimo iz jednog u drugi položaj. Pošto uvek koristimo mišiće donjeg dela leđa i često zahtevamo od njih da izvode ponavljajuće pokrete, vrlo je uobičajeno da oni postanu hronično kontrahovani i u spazmu. Kada su mišići leđa u spazmu duže vreme ili se lumbalna kičma opterećuje podizanjem teškog tereta ili lošom mehanikom tela, počinju da se dešavaju strukturalne promene koje kasnije vidimo kao diskus hernije, na primer.
Često se događa da, bez obzira na fizikalne procedure i farmakoterapiju, pacijenti nemaju prevelikog napretka u lečenju bola kod išijalgije. Ako pripadate tim osobama i pitate se „Zašto moj išijas ne prolazi ili se stalno vraća?“, razlog nije zato što su Vam potrebni jači lekovi protiv bolova ili zato što morate da vidite drugog doktora jer prvi nije bio kompetentan ili zato što Vam je potreban novi dušek. Takođe, razlog nije ni zato što Vam treba više odmora ili skupa operacija ili druga vrsta masaže. Razlog zašto išijas nije nestao je taj što ste se toliko usmerili na simptome, umesto na KORENSKI UZROK. Naravno da postoje situacije kada je indikovan i operativni zahvat, ali stara garda pravih lekara i fizioterapeuta Vam neće to ponuditi kao instant rešenje.
Traženje i lečenje korenskog uzroka podrazumeva nekoliko koraka i osnovni je oslobađanje od hronične tenzije u mišićima donjeg dela leđa i karlice i odučavanje od štetnog držanja i načina kretanja koji bi mogli da izazovu kompresiju lumbalne i sakralne kičme i živaca na tom nivou. Dakle, povezivanje sa telom kroz somatske vežbe i vežbanje svesnosti (kako koristite svoje telo svakodnevno) je baza za dalji rad. Međutim, koliko god vežbe bile efikasne, napredak će biti sporiji ako nastavite da radite aktivnosti ili održavate svakodnevno položaje koji povećavaju napetost i pogoršavaju simptome. Zato je važno usmeravati pažnju, više puta u toku dana, poput navike, na donji deo leđa i držanje tela u sledećim situacijama:
- Stojite neko vreme: da li osećate napetost u donjem delu leđa? Da li se naginjete na jednu stranu?
- Nosite torbu, dete ili neki teret: da li osećate napetost u donjem delu leđa kako se povećava? Da li uvek koristite istu stranu za nošenje tereta?
- Sedite za stolom: da li osećate napetost u donjem delu leđa? Da li se naginjete na jednu stranu, ili prekrštate jednu nogu preko druge (uvek istu)?
- Opušteni ste na kauču: da li se naginjete na jednu stranu ili ležite uvek na istoj strani?
- Spavanje: spavate li više na jednoj strani nego na drugoj, ili spavate na stomaku? Najbolje je spavati na leđima u akutnoj bolnoj fazi – stavite jastuk ispod kolena, ako je tako udobnije.
Drugi ne manje važan korak u procesu isceljenja je postaviti ključno pitanje, biti iskren prema sebi i shvatiti koji su to misaoni obrasci koji nas drže u bolu? (setite se da bol nije neprijatelj, već pokazatelj!). Ima mnogo psihosomatskih analiza koje se tiču bola u leđima, i ja ću navesti ovde samo neke, ne bih li Vas podstakla na razmišljanje. Nekada sama introspekcija pomogne više nego godine raznih terapija, a da bi se to dogodilo, potrebno je – pravo pitanje! Međutim, analiza svakog pojedinačnog slučaja zahteva ozbiljan pristup i preispitivanje sopstvenih stavova i uverenja, kao i prihvatanje odgovornosti za bol koji osećamo.
Sa metafizičke strane gledišta, išijas je pokazatelj da u telu čuvamo mnogo stresa i anksioznosti, kao i traume iz prošlosti:
„Sve što nas čini anksioznim (sve nesvesno) takođe će nas naljutiti. Pokušavate da uradite dobar posao; nadate se da će ispasti dobro (anksiozni ste), ali ste istovremeno ogorčeni zbog problema sa kojima se morate boriti, kao što su drugi ljudi i njihove potrebe. Važan izvor besa i ozlojeđenosti, kojih obično nismo svesni, proizilazi iz našeg osećaja odgovornosti prema onima koji su nam bliski, poput roditelja, supružnika i dece. Iako ih volimo, oni nas mogu opteretiti na mnogo načina, a ljutnja koja proizilazi je internalizovana.” “Lečenje bola u leđima – veza uma i tela”, Džon Sarno
Ovo je odlična knjiga koju preporučujem svima koji imaju bolove u leđima bez obzira na mehanički uzrok, a i dalje nisu ubeđeni u vezu između uma i tela.
Takođe, kada kukovi nisu u ravni, tada nisu usklađeni sa radom ni meridijani jetre i žučne kese. Kada su u balansu, ova dva meridijana pomažu da se ciljano krećemo unapred ka nečemu. Mogu postati neuravnoteženi kada gajimo u sebi osećanje ljutnje/povređenosti, iskorišćenosti, necenjenosti, razočaranja, otuđenja. Pitanja koja možete sebi postaviti:
Koga ili šta nosiš na bokovima? Za šta preuzimaš odgovornost koja nije tvoja? Koga podržavaš onda kada bi trebalo da podržavaš sebe? Da li se osećaš nesigurno zbog nečega? Da li osećaš da si pod nečijom kontrolom?
Strah od budućnosti i nedostatak materijalnih dobara, nesigurnost u budućnost i misli poput: „Bojim se da ću ostati bez novca, da ne mogu da zadovoljim svoje finansijske potrebe“, mogu biti jedan od uzroka bola u leđima ili išijasa, kao i emocije poput ogorčenosti, potisnute agresije, odbijanje nečega ili nekoga, velika doza samokritičnosti, podređivanje osobi ili situaciji, problemi sa izražavanjem kreativne ili seksualne energije (potisnuta kreativnost ili seksualnost)… Osobe koje boluju od išijasa imaju tendenciju da same sebe kažnjavaju jer ne veruju u sopstvenu procenu (manjak samopouzdanja i samopoštovanja).
Imajte na umu da…
…„Veliki bolovi traže velike duše i samo velike duše trpe velike bolove!”
Božidar Knežević