Iliopsoas je simetričan (desni i levi) vrlo moćan mišić koji nastaje spajanjem dva mišića (iliacus i psoas major) čiji pripoji polaze sa lumbalnih pršljenova i ilijačne kosti, a završavaju na butnoj kosti. Kada se kontrahuje, iliopsoas vrši pokrete savijanja natkolenice prema trupu, zatim spoljne rotacije kuka (pokret pri kojem su prsti stopala usmereni upolje), adukcije ili privlačenja natkolenice ka srednjoj liniji tela i na kraju bočno savijanje karlice i kičme. Postavljen je vrlo duboko, tako da ga je gotovo nemoguće palpirati. U fizioterapiji se koristi palpacija ovog mišića i tretiranje njegovih triger tačaka, i za pacijenta je to uglavnom bolna procedura, pogotovo ako je terapeut nedovoljno ispraksovan. Zbog samog položaja, iliopsoas je odgovoran i za održavanje posture i ravnoteže tela, ali utiče i na disanje obzirom na intiman kontakt sa dijafragmom. Kad je pod velikom tenzijom, može izazvati bolove u leđima, kolenima, preponama, zatim probleme sa varenjem, ili kod žena jake menstrualne bolove.
U raznim istočnjačkim filozofijama i pravcima je ovaj mišić poznat i kao “mišić duše” jer u idealnim uslovima, kada je istovremeno opušten i snažan, daje podršku i balans karlici u kojoj je smešten centar životne tj. seksualne energije, a ta energija dalje utiče na sve okolne strukture (kosti, zglobove, mišiće, organe), ali i na energetske centre i puteve, tj, čakre i meridijane, i time uspostavlja povoljan protok energije u celom telu.
Kako i zašto dolazi do dizbalansa u ovom mišiću?
Naše telo je vrlo adaptibilno, zahvaljujući plastičnosti nervnog sistema (telo radi ono što mozak naređuje). To u praksi znači – radnje koje obavljamo svaki dan, svesno ili nesvesno (odnosi se i na motoričke radnje i na mentalne obrasce koje ponavljamo) postaju naša navika, a pre svega navika za naš mozak. Kako je njemu u cilju da nam štedi energiju, on brzo uči iz ponavljanih aktivnosti, bile one dobre ili loše za nas. Nesvesni deo nervnog sistema nema kritičku svest: ovo je dobro ili nije dobro za mene! On samo uči, i prihvata te aktivnosti kao standard. Tako, često i dugo sedenje, ponavljajuće aktivnosti (neki sportovi) i hroničan stres kroz vreme mogu da dovedu do nakupljanja tenzije u iliopsoasu (i ostalim delovima tela), što dalje vodi zauzimanju određenih položaja i kompenzaciji pokreta. To će onda imati posledice na čitav kinetički lanac. Čak i pozitivan posturalni stres (eustres) koji zauzimamo i održavamo ako, na primer, želimo da izgledamo samouvereno pred drugima (isturimo grudi, uvučemo stomak – takozvana pozicija supermena) može voditi skraćenju ovog mišića.
Pri sedenju, pripoji ovog mišića se prirodno približavaju i time se mišić skraćuje, i ako to radimo svaki dan po nekoliko sati dnevno, nervni sistem sa periferije dobija informaciju o dužini mišića i prihvata to kao apsolutnu istinu – na taj način, mišić vremenom postaje skraćen.
Kada smo u stresu (režim fight/flight), ovaj mišić je pod naponom zajedno sa svojim pomagačima agonistima, kako bi obezbedili pravovremenu akciju bežanja ili borbe. Zato kod osoba koje su duže vreme pod stresom i/ili u strahu, ovaj nesvesni mehanizam dovešće do skraćenja iliopsoasa sa jedne ili obe strane, i stvaranje prekomerne tenzije u njemu. Pošto se u njemu nakupljaju i emocije poput straha i anksioznosti, kad se stvore uslovi da telo propusti te nagomilane emocije, obično budu intenzivne telesne reakcije poput plakanja i trešenja tela.
Kada postoji hronična napetost u pregibačima kuka (u koje spada i iliopsoas), nervni sistema ima dve najčešće opcije na raspolaganju, iako one nisu jedine:
1- savijanje karlice unapred, ili tkz. hiperlordoza, čime se pripoji mišića približavaju, ili
2 – karlica ostaje na mestu ili ide blago unazad (tkz. ravna leđa), ali se zato kolena blago savijaju.
U oba slučaja, osoba može imati problem sa leđima, ali i skraćenje struktura sa zadnje strane tela (zadnja loža, leđa, vrat).
Hronična napetost iliopsoasa, kada je bol u leđima u pitanju, može da doprinese stvaranju idiopatske skolioze, promeni u dužini nogu, nestabilnosti u centru tela, hiperlordozi, stvaranju problema na nivou lumbalnih diskusa, kompresije na nervus išijadikus, i slična stanja. Ali i obrnuto – bilo koje od ovih stanja, vremenom može dovesti do promene tenzije u iliopsoasu. Time se stvara začarani krug bola u leđima, iz kojeg je teško izaći.
Jednom kada razumemo kako funkcioniše naše telo, mnogo je jednostavnije suočiti se sa problematikom i eventualno je rešiti. Zato je, po mom mišljenju, od ključnog značaja edukacija o nama samima, jer bol nije nešto što treba rešavati. On je indikator, i vrlo često pravi uzrok tog bola bude na udaljenom mestu.
“Kada ga pogodi osećaj bola, neuk čovek oseća dva bola, telesni i mentalni. Ali mudrac, kada ga pogodi osećaj bola oseća samo jedan bol, telesni, ali ne i mentalni.”
Buda