Gama petlja ili alfa – gama petlja je skup sktruktura koje regulišu nivo napetosti u mišićima i njen nepravilan rad, zajedno sa mišićnom memorijom, utiče na stvaranje i nakupljanje rezidualne tenzije u mišićima, što dugoročno dovodi do spazma i bolova. O petlji je bilo nekoliko reči u prethodnom tekstu pod nazivom “Istezanje” (link ćete pronaći ovde), a kako je njeno funkcionisanje kompleksno, pokušaću približiti zašto je ta petlja toliko važna i kako možemo uticati na nju.
Gama petlja funkcioniše između kičmene moždine i mišića, brzo i automatski (slika dole). Čine je alfa i gama motoneuroni, senzorni neuroni, mišićna vretena i skeletni mišići na periferiji.
Motoneuroni su nervna vlakna koja izlaze iz prednjih rogova kičmene moždine i dele se u dve vrste: alfa – motoneuroni i gama – neuroni:
- Alfa motorni neuroni kontrolišu kontrakciju skeletnih mišića,
- Gama motorni neuroni kontrolišu kontrakciju vlakana unutar mišićnog vretena.
Senzorni neuroni šalju impulse sa periferije, iz mišića, u centar (prvo kičmenu moždinu, a zatim eventualno dalje, u više centre nervnog sistema). Zahvaljujući senzornim impulsima, nervni sistem stvara određeni motorički odgovor aktivacijom motoneurona. Na taj način, ovaj mehanizam funkcioniše poput sprege (feedback).
Mišićno vreteno je receptor koji se nalazi u mišićima, tj. mišićnim vlaknima i reaguje na promenu dužine mišića. Ima svoju specifičnu strukturu – oko centralnog dela tela mu je obmotan senzorni nerv koji šalje impulse do zadnjih (senzornih) rogova kičmene moždine. Na periferiji, vreteno ima i gorespomenute gama motorne nerve preko kojih stižu impulsi iz kičmene moždine. Mehanizam izgleda ovako: u normalnim uslovima, neuromišićno vreteno stalno šalje impulse preko svojih senzitivnih vlakana u kičmenu moždinu. Impulsi su slabog intenziteta, ali su stalno prisutni. Istezanjem vretena, odnosno mišića, povećava se učestalost impulsa poslatih u kičmenu moždinu, a njegovim skraćivanjem se smanjuje učestalost impulsa. Na primer, kada želimo da obavimo izvesnu motoričku radnju (npr. podignemo čašu sa stola), naš mozak šalje poruku do prednjih rogova kičmene moždine u kojima se nalaze alfa motorni neuroni, koji onda šalju impuls mišiću da se kontrahuje, ali istovremeno i gama motorni neuroni dobijaju poruku da kontrahuju vlakna unutar mišićnog vretena. Ovaj neurofiziološki fenomen se zove alfa – gama koaktivacija.
Dakle, dužina našeg mišića i njegov rad je određen silaznim porukama iz viših delova centralnog nervnog sistema (CNS), ali i automatskom aktivnošću koja se javlja unutar gama povratne petlje: kičmena moždina – mišić – kičmena moždina.
Sa leve strane se nalazi poprečni presek kičmene moždine (oblik leptira) i njeni prednji i zadnji rogovi koji međusobno komuniciraju preko interneurona. Iz prednjih rogova signali putuju KA mišiću (motoneuroni), a u zadnje stižu senzorni signali IZ mišića. Sa desne strane, zelenom bojom je označen alfa – gama motoneuron, a mišićno vreteno i njegovi nervi plavom i žutom bojom. Preuzeto sa Fiziopedije: https://www.physio-pedia.com/index.php?curid=22908
Funkcionalnost gama petlje
Kada gama petlja radi kako treba, sve je idealno – mišići se kontrahuju kada ih koristimo, i automatski opuštaju kada završimo sa kretanjem, odnosno korišćenjem. Mi tokom života razvijamo razne načine stajanja i kretanja i kontrahujemo svoje mišiće na iste načine iznova i iznova, tako da se naša gama petlja prilagođava tim aktivnostima i razvija se mišićna memorija. Iako u suprotnosti sa imenom, mišići nemaju sopstvenu memoriju, već njima upravlja nervni sistem: kada nervni sistem primeti da stalno ponavljamo isti pokret ili držanje, učini ga automatskim kroz vreme, tako što neuroni koji su uključeni u kontrolu tog pokreta, razvijaju sve jače veze – sinapse (postojeće sinapse postaju efikasnije, a formiraju se i nove). Kako taj neuromišićni obrazac (postura) postaje dublje naučen, kontrola i pamćenje obrasca se pomeraju u niže delove nervnog sistema koji su automatski, što omogućava višim delovima mozga, odgovornim za donošenje dobrovoljnih odluka, da se fokusiraju na nove stvari koje zahtevaju svesnu pažnju. Pokret ili postura koji postane automatski, pouzdan i snažan je od ključne važnosti za vrhunske sportiste, na primer. Ovaj automatski proces učenja je urođen svima nama i imao je važnu svrhu tokom evolucije – pamćenje mišića je bilo kritično za opstanak, kada je sposobnost brzog i automatskog kretanja pod stresom značila razliku između života i smrti. Sticanje mišićne memorije je izuzetno korisno jer nam omogućava da se efikasno krećemo kroz svakodnevni život, bez potrebe da razmišljamo o zadacima poput pranja zuba ili pripremanja doručka.
Međutim, isti proces automatizacije se odvija sve vreme u nervnom sistemu, svaki dan, čak i ako je pokret ili držanje neprirodno i potencijalno može izazvati bol i oštećenje tokom vremena. Kada nismo svesni pozicije koju zauzimamo i na nju se naviknemo, dešava se sledeće – gama motorni neuroni postanu preaktivni, ili aktiviranje alfa i gama motornih neurona postane neuravnoteženo (poremećaj alfa – gama koaktivacije), zbog čega doživljavamo povećan nivo mišićne napetosti, grčeve, pa čak i spastičnost ili rigidnost. Taj proces podsvesnog jačanja starih obrazaca držanja i kretanja dovodi do nagomilavanja mišićne napetosti tokom života, zbog čega postajemo ukočeni, stegnuti, imamo ograničenu pokretljivost i neminovno sve to vezujemo za starenje. Ali – telo stari zato što se nedovoljno koristi, a ne obrnuto! Skoro svako od nas ima veći nivo napetosti od normalnog u nekim mišićima u svom telu, a ova napetost je, dakle, rezultat aktivnosti gama petlje.
Kako izbeći stvaranje napetosti i kontraktura?
Iako nije moguće u potpunosti ih izbeći, obzirom na stresore sa kojima se suočavamo svakodnevno, mi možemo znatno da ublažimo bolove i spazme i popravimo kvalitet svog života, tako što ćemo sami sebe ispravljati uz pomoć svesnosti, pandikulacije i reedukacije nervnog sistema. Ako ste ikada videli psa ili mačku kako se istežu posle dremke, bili ste svedoci pandikularne reakcije. Tehnika dobrovoljne i ciljane pandikulacije je osnova metoda kliničke somatske prakse čiji je tvorac Tomas Hana, a koja oslobađa napetosti u mišićima, ublažava bol, spazme i kontrakture i vraća nas ka prirodnijem držanju i kretanju.
Naravno, za potpuno oslobađanje od kontraktura i bolova nije dovoljno samo baviti se svojim fizičkim telom kroz sistem somatskih (ili bilo kojih drugih) vežbi, već i povećavati rezilijentnost i osloboditi se nakupljenih emocija, memorija i trauma radom na sebi na svim nivoima.
“Želja za ozdravljenjem uvek je bila pola zdravlja.”
Seneka